Кад је ма прошла кроз махат, ма ће и даље бити ма; али ма ће бити уједињена са махатом и биће махат-ма.

- Зодијак.

ТХЕ

РЕЧ

АДЕПТИ, МАЈСТОРИ И МАХАТМЕ

(Наставак)

ДУЖНОСТ значи више за адепте, мајсторе и махатме него за обичне смртнике. Човекова дужност за њега је важна у сразмери с обзиром на то да је разуман због одговорности према себи, према породици, својој земљи, својој људскости, природи и божанском принципу у природи. Ове дужности он обавља или не обавља у кратком периоду једног живота. Дужности адепта, мајстора и махатми налазе се на сличним пољима, али они виде више него што смртник види. Уместо да буду ограничени на смртни вид, њихово се ширење, према степену и достигнућима, проширује на старост света. Круг дужности вештина обухвата земљу, елементе и силе који се окружују и крећу кроз њу, а који су непосредни узроци свих физичких промена и појава. Вештак зна и бави се силама и елементима који су невидљиви човеку. Као што лончар обликује своју глину, тако вешт обликује свој материјал у складу са сврхом коју гледа. Његове дужности леже у стварању појава, често чудних човековим чулима, и у повезивању материјала невидљивог света у коме живи и делује свесно, са видљивим физичким светом људи. Потребно му је и користи своје физичко тело за свој даљи развој и у сврху повезивања невидљивог са видљивим светом.

Дужности адепта су учинили да су неки познати у свету као мађионичари, мада нису сви познати као мађионичари. Вештак пружа услугу свету у одређеним периодима. Затим производи одређене појаве које незналице сматрају чудима и које учени с ограниченим видом проглашавају немогућим или импостурама. Вешт мађионичар је онај који производи појаве према природним законима непознатим научницима тог раздобља. Може позвати у видљивост присуство бића која су обично невидљива; он може наредити овим присуствима да изврше чудне подвиге; може узроковати да се појаве или нестану олује; може да изазове или угуши пламење и поплаве, или да изазове било који природни феномен; он може левитирати физичке предмете, стварати музику у ваздуху без инструмената, узроковати таложење из ваздуха физичких објеката мале или велике вредности; може изазвати хром хода; он може излечити болесне или учинити слепе да виде, говорећи неколико речи или додиром руке.

Способни мађионичар пружа услугу свету када чини било коју од ових појава, у сврху помоћи човечанству и по закону који се наређује наредбама интелигенције вишим од њега самог. Али ако треба да произведе појаве из осећаја славе у својој моћи, из само-дивљења и поноса или из било ког себичног мотива, неизбежно ће бити кажњен губитком моћи коју поседује, вршећи цензуру виших редова интелигенције који поступајте са законом, а наставак његових поступака завршиће у његовој пропасти. Легенда и древна историја дају бројне примере вештина магова.

Оно што у једном добу изгледа невероватно или немогуће, постаје у наредном добу природно и уобичајено. Разговарати с пријатељем једном миљом или хиљаду миља, било би немогуће пре сто година. Особа која тврди да је такво нешто било могуће сматрала би се шарлатаном. То се сада ради свакодневно. Осветљавање куће додиром на електрично дугме тада би се сматрало магичном представом. Данас то узбуђује мало чуда. Да је неко, пре двадесет година, рекао да је могуће слати бежичне поруке широм света, сматрао би га само превареним или намерним преварантом који је желео да привуче пажњу. Откако су телефон, струја и херцзијски таласи доведени у заједничку употребу, људи којима су се некада чудила сада их сматрају на фактички начин, а млади људи доведени до употребе сматрају их са што мање чуда обављајте узгој биљака, вожњу моторних возила, појаве звука или мистерију светлости.

Вешт мађионичар делује по законима невидљивог света и даје резултате једнако сигурно и дефинитивно као и савремени научник који ради по познатим законима који управљају физичким светом. Нема већег мађионичара да исталожи драгоцени камен или друге предмете из ваздуха, или да подигне своје тело и обустави се на средњем ваздуху, него што је хемичар да исталожи кисеоник и водоник као вода електричном искром или подићи утеге са земље коришћењем магнета. Хемичар таложи воду својим знањем о елементима, електрична искра их уједињује у одређеним размерама. Вешт мађионичар обори сваки предмет сазнањем саставних делова предмета у одређеним размерама и његовом способношћу да усмери те саставне делове у облик који се чува у његовом уму. Елементи или саставни делови свих ствари које се појављују физички држе се обешене у атмосфери земље. Хемик или физичар могу неке од њих исталожити у облик приручним средствима, према физичким законима и физичким средствима. Вешт мађионичар може да произведе сличне резултате без ограничених физичких средстава на услузи физичара. Физичар користи магнет да подигне гвоздену шипку. Вешт мађионичар користи магнет који није физички да би подигао своје физичко тело, али његов магнет је ипак магнет. Његов магнет је његово тело невидљивог облика, које је тежиште његовог физичког тела, а како се његово невидљиво тело уздиже, делује као магнет за његово физичко тело које га прати. Када се разумеју закони невидљивог света, они нису ни више ни мање прекрасни од закона који управљају физичким светом и његовим појавама.

Адепти могу такође учествовати у ратовима и у одлучивању о равнотежи снага међу народима, или се могу појавити као песници да би се обраћали осећањима човечанства и кроз поезију показали начин на који природа делује у њеним краљевствима и са децом људима. Адептик се може појавити као државник који настоји да обликује политику нације према праведним законима уколико су жеље народа одговориле на такве савете. У таквим дужностима које вешт преузме и при чему он одмах учествује у пословима човечанства, он ради под управом мајстора који су мудрији од њега; он је веза између човечанства и њих; наравно за њега се не зна да је вешт, нити било који други поредак људи осим оних међу којима се креће.

Онај ко тврди да је адептсхип, било по овом или било којем сличном појму, или сам преварен или је преварант; или пак, ако је вешт и подноси захтев, он је одједном скинут са места или губи своју каста и моћ и више није под вођством оних господара који поступају по праведним законима и за добробит људи. Иницијација у било који ред виши од оног обичног човјечанства забрањује такво објављивање од стране иницираног. Његове тврдње постају гласније како његове моћи постају слабије.

Учитељи не долазе међу људе у њиховим физичким телима тако често као адепти. Док адепт достиже и бави се људима кроз своје жеље – његове жеље су из физичког света, неопходно је контактирати људе преко физичког, – мајстор се бави људима кроз своје мисли и у складу са својим менталним капацитетом и моћи, и је стога ретко потребно да би господар био међу људима у свом физичком телу. Дужности господара у односу на човечанство су са активним умом човека. Ум човека делује на плану лав–стрелац (♌-♐), који је његов ментални свет, а између Девице и Шкорпије (♍-♏) и вага (♎ ), а то су облик–жеља и физички светови испод, и рак–јарац (♋-♑), што је духовни свет изнад. Ум човека привлаче психички и физички светови испод и духовни свет изнад или око њега. Када је појединац или раса спремна да прими упутства од господара или господара, мисли појединца или расе се појављују у менталном свету и према природи мисли таквих умова добијају упутства од господара. Умови који примају таква упутства у почетку нису свесни постојања господара, нити су свесни да примају било каква упутства од било ког другог поретка бића или из било ког света осим света чула на који су навикли. Мајстор пружа идеал или идеале појединцу или раси и помаже им у њиховим менталним операцијама у приближавању или достизању њихових идеала, слично као што наставник у школи даје примере и даје лекције научницима. а затим помаже научницима у учењу својих лекција и у доказивању својих примера. Мајстори охрабрују напоре појединца или расе у приближавању њиховим идеалима, као што добри учитељи подупиру своје учењаке лекцијама. Мајстори не форсирају и не носе ум кроз ментални свет, они показују пут према капацитету ума и његовој способности путовања. Ниједан господар или група мајстора не би приморао појединца или расу да настави са својим менталним напорима ако појединац или раса нису изабрали и неће наставити са својим или њеним напорима. Када људи одлуче да размишљају и побољшају свој ум, тада им у њиховим настојањима помажу господари у складу са природом њихових жеља и тежњи.

Ум делује свој пут кроз ментални свет својом снагом размишљања. Сви умови способни за размишљање улазе у ментални свет и тамо уче једнако природно и уредно као што деца мушкараца улазе и уче у школама мушкараца. Као што се деца класификују у својим школама у складу са менталном спремношћу, тако се и ум људи класификује у школама менталног света у складу са њиховом спремношћу. Школе менталног света воде се по праведном систему учења старијем од света. Поуке у школама за мушкарце постаће сличне оним у школама менталног света сразмерно ономе како умови људи бирају и делују у складу с праведним законима који владају у менталном свету.

Мајстори подучавају појединце и човечанство као целину кроз своје мисли и идеале у одређеним разредима менталног света. Човечанство се на тај начин увек учи. Мајстори охрабрују и воде расе човечанства на и даље, од једног моралног достигнућа до другог кроз све фазе и степене људског напретка, иако човечанство није свесно извора из којег добија инспирацију за успон на више нивое. Ни једним ограниченим, скученим и затвореним својим видокругом у домету једног сензуалног смртног живота, не треба сматрати чудним да у менталном свету требају постојати школе, нити да би у њему требали бити учитељи, учитељи, менталног света, као што у људским школама постоје учитељи људи. Ум је учитељ у школама мушкараца као и у школама менталног света. Ни у школама мушкараца ни у менталним светима учитељ, ум не може бити виђен. Мушкарци уче и образују се о стварима света људи у оној мери у којој су умови људи способни да пренесу информације. Ниједан учитељ у мушким школама не може научити мушкарце апстрактним проблемима менталног света. Ови проблеми се морају борити и савладати напорима појединачних умова. Проблеме исправног и погрешног, људског благостања и јада, јада и среће, појединац разрађује својим искуством и напорима да разуме и да се избори са тим проблемима. Мајстор је увек спреман да подучава кад год су мушкарци спремни да науче. На тај начин, у менталном свету, човечанство прима индиректно учење од мајстора. Директно подучавање учитеља, као између учитеља и ученика, даје се када се човек доказао достојним примања директних поука.

Дужност махатме према човеку је да га доведе до стварног знања о томе шта је он, човек, као духовно биће. Човек представља идеју, махатма доводи човека до спознаје идеје. Идеале мушкарцима показују мајстори који указују на пут до крајње идеје из које идеали потичу. Махатме живе у духовном свету (♋-♑) и дати законе по којима поступају мајстори. Они су присутни у сваком тренутку у свету, али не и у њиховим физичким телима, стога их свет не може познавати.

Адепти, као и мушкарци, имају своје воле и несвиђања, јер раде са жељама и облицима. Адептик воли оне који су његове врсте и може да не воли оне који су му се супротставе. Његова врста су они са којима ради. Они који се супротстављају њему су циљеви и жеље које нису његове и који га покушавају спречити у свом раду. Сви адетти имају своје воле, али не воле све. Они који не воле су адепти који траже моћ за себе и који настоје подложити друге својој вољи. Адепти са добром намером према човечанству не воле мушкарце. Мастерсима се више не свиђају, иако имају своје склоности. Њихове склоности су, попут оних способних, према онима њихове врсте и према онима за које раде. Махатма нема лајкове или не воли.

Питање хране, јела и пића, јако је узнемирило ум оних који теже психичким способностима и наводним духовним достигнућима. Храна је тема која би се требала и тиче човјечанства. Храна је више врста. Храна је материјал који се користи за изградњу и наставак сваке врсте тела. Храна је најважнија и најтежа ствар с којом се човечанство може сложити, али вештини, господар или махатма немају потешкоћа у одабиру и узимању њихове исхране.

Свако краљевство природе користи као храну оног или више испод њега, а само по себи је храна царству изнад њега. Елементи су храна или материјал од кога је сачињена земља. Земља је бруто храна из које биљке настају и расту. Биљке су материјал који се користи као храна за изградњу тела животиње. Животиње, биљке, земља и елементи се користе као храна у структури људског тела. Људско тело је оно којим се жеља храни и тови. Жеља је материјал који се претвара у мисао. Мисао је храна за ум. Ум је ствар која чини бесмртну индивидуалност или савршени ум.

Адепт бира храну која ће му дати снажно и здраво физичко тело. Врста хране коју бира за своје физичко тело у великој мери је одређена условима у којима, или људима међу којима, треба да ради. Може да једе месо и воће, поврће и орашасте плодове и јаја и да пије млеко или воду или пића тог времена. Он може јести или пити од сваког искључиво или јести од свих; али коју год храну он одабере за своје физичко тело неће бити одабрано због неког хира, већ зато што он сматра такву храну неопходном за своје физичко тело, кроз које треба да ради. Само његово физичко тело је заправо храна или материјал који он као адепт користи за јачање себе као жеље из тела. Као што је његово физичко тело изграђено од есенције хране која се у њега уноси, тако он као храну за своје тело жеља користи есенције свог физичког тела. Храна адепта, као таква, не узима се јелом и пићем, као што физичко тело узима своју храну. Уместо да једе и пије, адепт обнавља, јача или наставља себе као адепт тако што извлачи или трансформише есенције свог физичког тела у магнетно тело за себе као адепта.

Храна мајстора није храна на којој физичко тело мајстора постоји. Храна физичког тела мајстора је мање земљана од хране физичког тела. Мајстор види да његово физичко тело учествује са таквом храном која је потребна за одржавање његове здравља и исправности, мада под одређеним условима мајстор може одржавати своје физичко тело пијењем воде и дисањем чистог ваздуха. Мајстор користи своје физичко тело у више сврхе него што је вешт. Тело вештице је његова жеља, а то је магнетно тело. Тело мајстора је његов мисаони облик, који је састављен из чистог живота. Мајстор не трансформише или преноси есенције физичког у астрално тело или тело жеља; мајстор претвара жељу у мисао. Мајстор подиже ниже у више жеље и претвара их у жеље, које су као храна за размишљање. Ове мисли су заузврат храна или материјал од кога је изграђен мајстор или ментално тело. Мајстор, као такав, не једе и не пије да би устрајао, мада расте из снаге или размишљања.

Физичком телу махатме је потребна мање груба или земљана храна од оне мајстора или вештине. Физичко тело махатме не зависи од његовог континуитета у чврстој храни. Храна је најпотребнија дисање чистог ваздуха. То није ваздух који удише физички човек; то је животни дах, који је живот свих тела и који физичко тело махатме учи да удише и асимилира. Физичко тело вештака није у стању да искористи тај животни дах који, чак и ако удахне, физичко тело не може да задржи. Физичко тело махатме је вишег реда. Његова нервна организација је магнетно избалансирана и способна је да реагује на електричну струју живота и задржава је док се удише у физичко тело махатме. Али храна за махатму као такво је знање, које је духовно.

Адепти, мајстори или махатме, као такви, не требају физичку одећу. Свако тело је одећа коју носи унутрашње тело, као што је одећа и одећа за физичко тело. Физичка одећа коју носе њихова физичка тела бирају се и користе у односу на време, место и температуру и преовлађујуће обичаје људи међу којима се могу кретати адепти, мајстори или махатме. Одјећа од лана или вуне или свиле или влакана носи се у складу са климом у којој се налазе; носе се и коже животиња. У припреми одеће користи се материјал који ће телу пружити заштиту од хладноће, топлоте или магнетног утицаја или који ће привући ове утицаје. Тако кожа животиње може заштитити физичко тело од штетних магнетних утицаја из земље. Свила ће заштитити тело од електричних сметњи. Вуна ће привући неке сунчеве зраке у хладним климама и сачувати топлоту тела. Постељина ће одразити топлину сунца и одржавати тело хладним. Адепти, мајстори и махатме не брину се за одећу својих физичких тела као за људе уљудног друштва и профињених укуса. Мода у хаљини не испуњава умове адепта, мајстора и махатми као што испуњавају умове људи из друштва. Што је интелигенција већа, једноставнија је и једноставнија хаљина, ако је одабере у односу на себе, иако ће одабрати костим који ће одговарати људима међу којима се креће. Прекривач за главу, одећа за тело и заштита за стопала су све што му треба.

Забава је организована тако да привуче и угоди умовима деце или пружи опуштање онима који имају менталне бриге или прекомерне послове. Адепти, мајстори и махатме немају забаве иако имају рекреацију и задовољство. Рекреација се даје њиховим физичким телима, као што су ходање, пењање или таква нежна вежба која ће одржавати стање удова и мишића. Њихово задовољство је у њиховом раду. Задовољство вештина лежи у томе што успех присуствује његовим напорима да управља и обликује елементе и резултате присуствујући ономе што чини. Учитељско задовољство налази се у томе што види побољшање у умовима људи, помаже им и показује им како да контролишу и усмере своје мисли. Задовољство - ако се то може назвати задовољством - махатме је у његовом знању и моћи и гледању да тај закон превладава.

Сва физичка тела, чак и они адетти, мајстори и махатме, захтевају сан. Ниједно физичко тело било које врсте или врсте не може постојати без спавања. Вријеме изабрано за спавање зависи од учесталости електричних и магнетних струја дана и ноћи и од земаљског дисања. Земља удише када превладава позитиван утицај сунца; удахне када позитиван утицај месеца преовлађује. Тело се буди у време када су позитивни електрични утицаји сунца најјачи. Спавање даје најбоље резултате телу када преовлађује позитиван магнетни утицај месеца. Позитиван електрични утицај сунца је најјачи када пређе меридијан и при изласку сунца. Позитиван магнетни утицај Месеца повећава снагу од мрака до поноћи. Спавање даје време потребно за уклањање отпада из тела и за поправак штете коју радите током дана. Сунце шаље струје електричне силе живота у тело. Месец шаље токове магнетне силе у тело. Електрични утицај сунца је живот тела. Магнетни утицај Месеца формира возило које задржава и складишти живот сунца. Тело невидљивог облика човека одговара и има природу магнетизма са Месеца. Утицај сунца је онај који пулсира и одржава тело живим. Како се живот са сунца улива у тело, он се туче према невидљивом магнетном облику тела физичког, и ако се та животна струја непрекидно одржава, распадаће се и уништава тело магнетног облика. Док је ум повезан и делује свесно кроз физичко тело, он привлачи животни ток сунца у телу и спречава лунарни магнетни утицај да делује природно. Спавање је повлачење ума из тела и укључивање магнетног утицаја.

Адепти, мајстори и махатме знају у које доба дана или ноћи је најбоље да њихова физичка тела раде и у којем времену да се одмарају. Они се могу повући из физичког тела по вољи, могу спречити штетне утицаје да утичу на њега и дозволити магнетним утицајем да уклони сав отпад и да поправи сву штету. Њихова физичка тела могу имати веће користи у краћем времену од спавања од оних обичних људи због свог знања о превладавајућим утицајима и телесним потребама.

Апетит као такав, осим свог физичког тела, не захтева сан у смислу у којем физичко тело то чини; нити је у несвести током спавања, мада постоје периоди када се одмара и обнавља, а који су аналогни сну. Поред свог физичког тела, мајстор не спава у смислу да постане несвесна. Мајстор је свестан током једне инкарнације. Али постоји период на почетку његове инкарнације када он пређе у стање слично ономе из сна, све док се не пробуди као господар у свом физичком телу. Махатма је бесмртно свесна; то јест, он одржава континуирано свесно постојање кроз све промене и услове током целог периода еволуције у којем делује, све док неко време не одлучи да пређе, или би требало да на крају еволуције пређе у то стање познато као нирвана.

(Наставиће се)